• 28.11.2012.
    Shell je najveći isporučilac maziva na svetskom tržištu
    Sa 13% učešća u 2011 godini Shell je najveći isporučilac maziva na ...

  • 24.10.2012.
    Platts Top 250 Global Energy
    Za samo godinu dana MOL je napredovao za 40 mesta na Platts ...
SRPS ISO 9001:2008 SERTIFIKAT SRPS ISO 14001:2005 SERTIFIKAT IZJAVA O POLITICI KVALITETA

Masti

Mazive masti predstavljaju mešavine tečnog maziva, ugušćivača i aditiva. Vrsta i odnos koncentracija ovih komponenata određuje odgovarajuću primenu. Standardna definicija mazivih masti prema ASTM (American Society for Testing Materials) glasi: “Čvrst ili polu-tečan produkt disperzije ugušćivača u tečnom mazivu. Drugi sastojci koji poboljšavaju određena svojstva mogu biti uključeni.” Ova definicija, u odnosu na prethodnu, ukazuje na ogroman pomak u tehnologiji proizvodnje masti u smislu korišćenja drugih vrsta ugušćivača, a ne samo sapuna metala i drugih vrsta tečnih maziva, a ne samo mineralnih ulja.

Prednost mazivih masti u odnosu na maziva ulja je u njihovom reološkom karakteru tj. one su plastične, ali nisu tekuće. Zbog takvog stanja, možemo ih koristiti za podmazivanje npr. kotrljajnih ležajeva bez bojazni da će doći do smanjenja mazivog filma a time i do kritičnog stanja podmazivanja. Važno je napomenuti da je i uticaj kiseonika i temperature mnogo manji na mazive masti nego na maziva ulja. Sem toga, mazive masti imaju tendenciju da ostanu na mestu nanošenja tako da na taj način štite mesta podmazivanja od uticaja vlage i drugih nečistoća.

 

BAZNA ULJA

Osnovni sastojak za proizvodnju mazivih masti su bazna ulja. U zavisnosti od karakteristika koje treba da poseduje finalni proizvod, koriste se različite vrste baznih ulja:
Mineralna ulja se dobijaju frakcionom destilacijom iz sirove nafte i predstavljaju osnovu za proizvodnju preko 95% industrijskih masti.
Sintetička ulja se koriste kad se zahteva postojanost na visokim ili niskim temperaturama ili kad se traže produženi intervali domazivanja.
Biorazgradljiva ulja se sastoje od estara organsih kiselina, a u poređenju sa mineralnim uljima imaju prednost što je za njihovu razgradnju potrebno samo nekoliko nedelja. U primeni se najčešće nalaze repičina ulja.
Viskozitet baznog ulja u velikoj meri utiče na osobine masti:
Masti sa baznim uljem niskog viskoziteta mogu se koristiti na niskim temperaturama, za pumpanje na velikim razdaljinama i kod ležajeva sa velikim brojem obrtaja
Masti sa baznim uljem viskog viskoziteta imaju bolje karakteristike na visokim temperaturama i pri velikim opterećenjima (kontinualnim ili udarnim) i otpornije su na ispiranje vodom.

 

ADITIVI ZA MASTI

Dodavanje aditiva baznim uljima se vrši u cilju poboljšavanja određenih fizičko hemijskih karakteristika. Najčešću primenu nalaze: stabilizatori (obezbeđuju da bazno ulje i ugušćivač oforme stabilnu mešavinu sa uniformnom strukturom), anti-oksidanti (pomažu u sprečavanju oksidacije baznog ulja), inhibitori korozije (obezbeđuju efikasnu zaštitu metalnih površina koje se podmazuju), anti habajući i EP aditivi (smanjuju habanje i povećavaju nosivost).
Sem navedenih vrsta, dodavanjem grafita ili MoS2 poboljšavaju se svojstva nosivosti i visokotemperaturna svojstva.

 

UGUŠIVAČI ZA MAZIVE MASTI

Ugušćivači su supstance koje tokom proizvodnje mazive masti, pod određenim uslovima, stvaraju u ulju strukturu međusobno isprepletanih vlakana i tako pretvaraju ulje u mast. Kao ugušćivači koriste se sapuni metala:
- jednostavni (Li, Ca, Na) ili
- kompleksni (Li kompleks, Ca kompleks, Al kompleks),
a primenu nalaze i nesapunski ugušćivači:
- organski (poliurea) i
- neorganski (bentonit, silikatni gel).

 

SMERNICE ZA IZBOR MASTI

Najvažnija primena mazivih masti je za podmazivanje kotrljajnih ležajeva. Oko 90% svih kotrljajnih ležajeva može biti podmazivano mazivim mastima.
Vrstu i način podmazivanja trebalo bi da odredi proizvođač opreme (u skladu sa konstrukcionim elementima), a kada to nije slučaj treba voditi računa o sledećim faktorima:
- mesto primene (masti za ležajeve točkova vozila moraju imati visoku tačku kapanja jer se nalaze u neposrednoj blizini kočnica gde se razvijaju visoke temperature - naročito kod disk kočnica)
- brzina obrtanja (niska konzistencija masti podrazumeva manje otpore i manje grejanje)
- opterećenje (potreba za korišćenjem masti sa/bez AW i EP aditiva)
- stvarna radna temperatura (u praksi ima vrlo malo aplikacija gde je stvarna radna temperatura ležajeva preko 200oC; posebno je važno istaći da je max. temperatura primene određene masti znatno niža od tačke kapanja - tačka kapanja ne određuje gornju granicu temperarure upotrebe)
- okolina (pod uslovom da je takva solucija moguća, u prisustvu velike prašine treba ići ka višim konzistencijama masti jer obezbeđuju bolje zaptivanje)


Triton oil